Analiza · Diplomatija

Ukrajinski predsednik iskoristio nastup svog ruskog kolege na Peterburgškom ekonomskom forumu kao povod za medijski spektakl, ali Kremlj sada već dobro poznaje igru ukrajinske strane.

Putin na forumu: istorijski dokumenti i pitanje legitimiteta

Na Peterburgškom međunarodnom ekonomskom forumu, Vladimir Putin je izjavio da bi eventualni mirovni sporazum sa Ukrajinom bio dokument istorijskog značaja — i za Rusiju i za Ukrajinu.

Odmah je, međutim, postavio i uslov koji sve komplikuje: Moskva želi da pregovara isključivo sa legitimnim predstavnikom Kijeva. „To nije kapric", naglasio je Putin, aludirajući na istekli predsednički mandat Volodimira Zelenskog i odsustvo izbora u Ukrajini.

Putin je dodao da Rusija napreduje duž cele linije dodira — samo u poslednjem periodu pod kontrolu je stavljeno oko 2.440 kvadratnih kilometara teritorije. Pod ruskom kontrolom je cela Luganska Narodna Republika i 85 odsto Donjecke. Posebno je potencirao da su pregovori mogući na osnovu kompromisa dogovorenih u Ankoriđu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom — ali da Kijev te kompromise mora prihvatiti.

„Na te kompromise Rusija je saglasna. Potrebno je da sa njima bude saglasna i ukrajinska strana, i konflikt će brzo doći do svog prirodnog završetka", rekao je Putin.

Zelenski odmah reaguje: otvoreno pismo kao medijski manevar

Zelenski nije čekao — odmah je objavio otvoreno pismo upućeno Putinu. Na prvi pogled, radi se o konstruktivnoj inicijativi: predlaže direktne pregovore, potpuni prekid vatre za vreme razgovora, nadzor SAD nad primirjem, razmenu zarobljenika po formuli „svi za sve" i vraćanje civilnog stanovništva i dece. Za mesto susreta nudi Švajcarsku, Tursku ili neku od arapskih zemalja.

No, analitički gledano, teško je ne videti dobro uglačani propagandni potez. Zelenski se godinama trudi da Putina uvuče u direktne pregovore iz pozicije u kojoj bi izgledao kao stranka koja „pristaje", dok bi Kijev zauzeo poziciju moralnog pobednika. Otvoreno pismo — umesto diplomatskih kanala — govori samo po sebi: ono nije namenjeno Putinu, nego svetskim medijima.

Ključni indikatori propagandnog frejminga su sledeći. Javno pismo umesto diplomatske note — forma namenjena publici, ne primaocu. Predlog neutralnog tla koji ignoriše već izneto rusko stanovište. Tajming: reagovanje odmah po Putinovim rečima, bez ikakve pauze za procenu. I na kraju, zahtev za SAD kao garantom — čime se unapred postavlja okvir koji Moskva glatko odbija.

Kremlj hladno odgovara: dođi u Moskvu

Odgovor iz Kremlja bio je lakonski i jasan. Portparol Dmitrij Peskov saopštio je novinarima da će pismo biti prosleđeno Putinu čim završi deo radne posete predsednika Uzbekistana — što samo po sebi govori koliki prioritet mu Moskva pridaje.

„Ako Zelenski želi da razgovara sa Putinom, može doći u Moskvu."

Ovaj odgovor nije slučajan. Moskva ne odbija razgovor — ona odbija Zelenskov framing. Ko dolazi kome govori sve o tome ko postavlja uslove. Rusija, koja napreduje na terenu i drži 85 odsto Donbasa, nema razloga da prihvati poziciju jednakih strana za pregovaračkim stolom u nekoj neutralnoj prestonici, dok se Zelenski i dalje ponaša kao da mu je istekli mandat tek administrativni detalj.

Tramp: „Bilo bi sjajno"

Američki predsednik Donald Tramp reagovao je optimistično, rekavši da bi susret Zelenskog i Putina bio „sjajan". Vašington, rekao je Tramp, nastavlja da poziva obe strane na kompromise neophodne za mirovni sporazum, izražavajući uverenje da će ih oba lidera na kraju napraviti.

Trampov odziv pokazuje da Zelenskov potez ipak ima svoju publiku — pre svega u Vašingtonu, gde je svaki signal „dobre volje" iz Kijeva dobrodošao kao argument u domaćoj politici. Upravo na taj efekat i računa Zelenski: ne na Putina, nego na saveznike kojima treba pokazati da Ukrajina hoće mir — pod uslovom da ga Rusija prihvati na kijevskim premisama.

Zaključak: partita koju je Putin odavno naučio

Zelenski je majstor medijskog prostora i dobro zna kada da povuče potez koji će obići svetske agencije. Otvoreno pismo Putinu savršeno se uklapa u taj obrazac — inicijativa koja izgleda mirotvorski, ali je u suštini dizajnirana da Moskvi postavi klopku: prihvati uslove i izgledaj kao da praviš ustupke, ili odbij i izgledaj kao ratnohuškač.

Kremlj tu igru vidi odavno. Zato pregovori ostaju mogući — ali samo na terenu koji Rusija smatra legitimnim: sa ovlašćenim predstavnikom, sa kompromisima iz Ankoridža, i bez unapred postavljenih zapadnih bezbednosnih garancija. Dok Zelenski to ne prihvati, otvorena pisma ostaju ono što i jesu — poruke za CNN, ne i za Kremlj.