Zvanična Moskva nudi otpis kredita vojnicima koji su se prijavili za učestvovanje u SVO od 1. maja 2026, kao i za one koji su to učinili do 1. decembra 2024. Dug prema bankama se jednostavno otpisuje ovim zakonom, bez ikakve nadoknade — jer banke su državne.

Zakon donet iz nužde, strani plaćenici u još „boljem" položaju

Rusija je relativno tiho promenila pravila igre za one koji se odluče da stave potpis ispod ugovora o vojnoj službi. Predsednik Putin potpisao je zakon koji učesnike takozvanog „specijalne vojne operacije" u Ukrajini oslobađa plaćanja dugova po kreditima — i to retroaktivno.

Gornja granica duga koji se tako može obrisati iznosi 10 miliona rubalja — što je po trenutnom kursu oko 120.000 evra, odnosno 130.000 dolara. Suma značajna i privlačna i na istoku i na zapadu Evrope. Ali i diljem sveta. 5.000 dolara odmah pri potpisivanju ugovora, mesečna plata od 2.500 dolara i isplata porodicama poginulih od 168.000 dolara, zaputilo je više od 200 Indusa u zonu SVO. Doduše, u ovom trenutku više od 50 ih se nikada neće vratiti.

Kako zakon funkcioniše

Uslov nije samo potpis ugovora. Vojnik mora imati i pravosnažnu sudsku presudu ili izvršni dokument o naplati duga koji je stupio na snagu pre datuma zaključenja ugovora. Jednostavnije rečeno: ne radi se o preventivnoj zaštiti, već o brisanju već nastale, sudski utvrđene obaveze.

Zakon nije potpuno nov — ranije je isti mehanizam važio za vojnike koji su potpisali ugovor do 1. decembra 2024, ali proširenjem na ugovore od maja 2026, Moskva šalje jasnu poruku: regrutacija se nastavlja, potrebe očigledno rastu, a finansijski mamac postaje sve izdašniji. Postavlja se i pitanje gubitaka. Verovatno nisu ni izbliza onoliki koliko mašta zapadna propaganda, ali jesu opipljivi, pa i merljivi prostom logikom ovog po mnogo čemu specifičnog rata.

Ko plaća taj račun? Koliko Rusija troši na poginule, ranjene, na rat?

Država daruje vojnicima otpis duga. Sami dugovi se ne prenose na državni budžet direktno — oni se jednostavno otpisuju, što znači da ih banka mora proknjižiti kao gubitak. Ovde nastaje zanimljiv paradoks: dominantan zajmodavac u Rusiji je Sberbank — banka čiji je većinski vlasnik Vlada Rusije, kroz Nacionalni fond blagostanja kojim upravlja Ministarstvo finansija.

U prevodu: država naređuje banci da otpiše dug. Banka je — državna. Gubitak snosi fond kojim upravlja i popunjava ga — država. Trenutni godišnji budžet Rusije iznosi 520 milijardi evra. Direktan vojni budžet iznosi preko 150 milijardi evra, ili 2,5x više nego pre sukoba. Od tih 150 milijardi, nešto ispod trećine (oko 48 milijardi evra) ide za ljudstvo, plate, ali i oko 10 milijardi evra godišnje za isplatu nadoknada za poginule i ranjene.

Sberbank: previše velika da bi bio problem

Sberbank nije tek jedna od banaka. To je finansijski kolos čija aktiva dvostruko premašuje najbližeg konkurenta, VTB — i sama po sebi državna institucija. Sa 281.000 zaposlenih i operativnom dobiti od preko 40 milijardi dolara u 2025. godini, ova banka može apsorbovati otpise bez vidljivih potresa.

Upravo zbog toga zakon funkcioniše: kada je poverilac i sam pod kontrolom države, otpis duga nije žrtva — to je računovodstveni trik sa poželjnim političkim efektom.

Šta ovo govori o stanju regrutacije?

Svaki novi sloj finansijskih podsticaja — jednokratne novčane naknade, poreske olakšice, osiguranje života, a sada i otpis kredita do šestocifrenog iznosa u evrima — nesumnjivo predstavlja indirektan pokazatelj da dobrovoljno prijavljivanje ne ide onako glatko kako zvanična Moskva sugeriše. Razumljivo. Kome se tek tako ide u rat. I ko bi tek tako priznao da ima problem sa popunjavanjem resursa, a svakako dopuna je posledica prethodnog — pražnjenja.

Kada zemlja mora da briše sudski utvrđene dugove da bi popunila vojne redove, to nije znak snage. To je signal da cena ulaska u rat mora stalno da raste da bi uopšte bilo zainteresovanih.

Za one koji su već u dubokom minusu s bankama i nemaju izlaza — ponuda zvuči kao ona koja se ne odbija. U psihologiji čoveka je poznata uzrečica: „neće valjda baš mene". Ali ne treba prenebregavati ni patriotizam. Spoj lepog i korisnog, patriotizma i nadoknada, pomera front daleko više nego bilo koji Indusi na njemu.