Požar u Amurskom gasnohemijskom kompleksu (AGHK), jednom od najvećih svetskih postrojenja za proizvodnju polietilena i polipropilena u izgradnji, ugašen je tek dan nakon što je izbio. Prema poslednjim podacima, petnaest ljudi je poginulo, većinom kineskih radnika, jedan ruski radnik, kao i iz Bangladeša, dok se i dalje više ljudi vodi kao nestalo. 152 osobe zatražile su medicinsku pomoć, mnogi i sa težim povredama od kojih neki i sa povredama opasnim po život. Incident dolazi u izuzetno nezgodnom trenutku — tačno nekoliko dana pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin trebalo da prisustvuje svečanom otvaranju dela kompleksa u okviru Istočnog ekonomskog foruma.

Šta se dogodilo: požar tokom probnog puštanja u rad

Požar je izbio u utorak, 25. avgusta, u 9:21 po moskovskom vremenu, na pomoćnom tehnološkom delu jedinice za pirolizu — jednom od ključnih objekata kompleksa gde se iz ugljovodoničnih sirovina izdvajaju etilen i propilen za dalju proizvodnju. Površina požara iznosila je oko 2.000 kvadratnih metara, a sa lica mesta su se širile slike velikog stuba crnog dima.

Iako je žarište lokalizovano nekoliko sati nakon izbijanja, o potpunom gašenju kompanija SIBUR je izvestila tek narednog jutra — što znači da je vatra gašena gotovo ceo dan. Prema zvaničnom saopštenju, glavna tehnološka oprema kompleksa nije oštećena, dok se detalji o stepenu oštećenja pomoćnih instalacija i dalje utvrđuju.

Bilans žrtava trenutno iznosi petnaest poginulih — velikom većinom kineskih državljana — dok se sudbina dodatnih devet kineskih radnika angažovanih preko izvođača radova i dalje ne zna. Potraga za njima se nastavlja, a zvaničnici upozoravaju da bi se broj žrtava mogao dodatno povećati.

152 povređena, hitna medicinska evakuacija

Za medicinsku pomoć ukupno se javilo 152 osobe. Od toga je 36 ljudi hospitalizovano sa povredama različitog stepena težine, od čega je 19 osoba primljeno sa umerenim do teškim povredama u bolnicu u gradu Svobodnom. Preostalih 116 osoba zbrinuto je ambulantno, bez potrebe za hospitalizacijom, uglavnom zbog posekotina, opekotina i modrica zadobijenih tokom evakuacije.

Zbog ozbiljnosti pojedinih povreda, na teren je stigao specijalni avion Il-76 ruskog Ministarstva za vanredne situacije, koji je deo povređenih prebacio u vodeće federalne medicinske centre specijalizovane za lečenje opekotina. Porodicama poginulih i nestalih pružena je psihološka podrška, a kompanija je najavila hitnu finansijsku pomoć.

Meštani žalili se na miris gasa nedeljama ranije

Stanovnici sela Černigovka, udaljenog svega pet kilometara od kompleksa, izjavili su za medije da su miris gasa iz pravca postrojenja osećali još oko dve nedelje pre nesreće, a da je miris bio posebno izražen u noći između 16. i 17. avgusta. Meštani su se obraćali lokalnoj upravi i hitnim službama, a uzeti su i uzorci vazduha. „Nije čak ni mirisalo, nego je smrdelo. Hodali smo, gušili se. Lokalne vlasti su nam rekle da ne znaju ništa. Rečeno nam je da zovemo hitnu službu, zvali smo i tamo. Kasnije su uzeli uzorke, danas je stigao rezultat — rekli su da je sve normalno, ali smrad se nastavio. I danas se dogodila ova eksplozija", ispričala je meštanka Olga.

Uzrok: eksplozija bureta metanola?

Nezvanični izvori — televizija Ren TV i telegram-kanal „112" — tvrde, bez preciznog navođenja izvora informacije, da je uzrok požara bila eksplozija bureta sa metanolom. Ruski Istražni komitet pokrenuo je krivični postupak zbog sumnje na kršenje propisa o industrijskoj bezbednosti opasnih proizvodnih objekata. Prema zvaničnim informacijama, verzija o diverziji ili terorističkom napadu za sada nije razmatrana, a istražitelji navodno u potpunosti isključuju spoljni napad, s obzirom na to da se kompleks nalazi oko 6.000 kilometara od Ukrajine.

Senka nad otvaranjem: Putin je trebalo da dođe za par dana

Svečano puštanje jedne od proizvodnih linija bilo je planirano za početak septembra, u okviru Istočnog ekonomskog foruma koji se ove godine održava u Vladivostoku od 1. do 4. septembra. Ruski predsednik Vladimir Putin, koji tradicionalno prisustvuje ovom forumu, bio je pozvan na ceremoniju od strane potpredsednika vlade Jurija Trutneva. Nakon požara, Amurski GHK više se, prema pisanju pojedinih ruskih medija, ne pominje među projektima koji će zvanično biti pušteni u rad tokom ovogodišnjeg foruma — što snažno nagoveštava da će ceremonija biti odložena.

Iako zvaničnici tvrde da je spoljni napad u potpunosti isključen, ostaje otvoreno pitanje: da li je reč o čistom tehničkom kvaru i propustu u bezbednosti — na šta upravo ukazuju nedelje ranijih žalbi meštana na miris gasa koje niko nije ozbiljno shvatio — ili o nečemu što zaslužuje dublju istragu, s obzirom na to da se nesreća dogodila baš uoči jednog od najvažnijih simboličkih događaja ruske energetske politike ove godine.

Ne prvi incident za SIBUR ove godine

Ovo nije prva ozbiljna nesreća u kompanijama SIBUR-a tokom 2026. godine. Već 31. marta, u postrojenju „Nižnjekamskneftehim" (NKNH) u Tatarstanu, požar je odneo 12 života, a 25 osoba je hospitalizovano. Novi požar u istom postrojenju, 31. jula, prošao je bez povređenih, ali je kompaniji naneta šteta koju je SIBUR ocenio kao „neznatnu". Kompanija tvrdi da između ova dva incidenta i požara na Amurskom GHK nema nikakve povezanosti. Dodatno, 10. avgusta, vlasti Tjumenske oblasti prijavile su požar u jednom industrijskom postrojenju nakon pada nekoliko dronova, dok su ukrajinske vlasti tvrdile da je oštećeno baš postrojenje SIBUR-a.

Amurski GHK: gigant vredan preko 10 milijardi dolara

Izgradnja Amurskog gasnohemijskog kompleksa počela je 2020. godine, kao zajednički projekat ruskog SIBUR-a i kineske državne kompanije Sinopec, koja poseduje 40 odsto zajedničkog preduzeća. Ulaganja su na samom početku procenjena na 10 milijardi dolara. Kompleks će sirovine — etan, propan i butan — dobijati sa susednog Amurskog gasnopreradnog postrojenja „Gazproma", ključne karike u lancu snabdevanja gasom Kine putem gasovoda „Sila Sibira".

Kada bude u punom pogonu, postrojenje bi trebalo da proizvodi 2,7 miliona tona gotovih proizvoda godišnje — 2,3 miliona tona polietilena i 400.000 tona polipropilena — što bi ga svrstalo među najveće svetske komplekse ove vrste izgrađene od temelja u savremenoj istoriji. U sklopu kompleksa nalazi se i najveća svetska jedinica za pirolizu etana po kapacitetu prerade. Rok lansiranja pomeren je sa prvobitno planiranih 2024–2025. na period 2025–2027. godine, zbog odbijanja evropskih kompanija da isporučuju opremu nakon 2022. godine. Proizvodnja je pretežno namenjena izvozu, prvenstveno u Kinu, a očekuje se da će projekat do 2040. godine povećati izvoz nesirovinskih roba Rusije za 4,6 biliona rubalja.

Bez obzira na to što je zvanična verzija da je reč o čisto tehničkoj nesreći bez spoljnog uticaja, požar ostavlja duboku senku nad jednim od najvažnijih ruskih energetskih projekata decenije — baš u trenutku kada je trebalo da postane simbol uspešnog prevazilaženja zapadnih sankcija pred očima samog Vladimira Putina. Pitanje da li će SIBUR uspeti da održi simbolički rok lansiranja, ili će ova serija nesreća u njegovim postrojenjima tokom 2026. godine ostaviti dublje posledice po poverenje investitora i partnera, ostaje otvoreno.