Severnoatlantska alijansa suočena je sa unutrašnjom podelom kakvu nije videla decenijama. Vašington je evropskim saveznicima poslao detaljan i osetljiv upitnik, tražeći da otvoreno iznesu ne samo podatke o vojnoj potrošnji, već i stepen svoje političke lojalnosti spoljnopolitičkim prioritetima Bele kuće. Diplomatski krugovi u Briselu to već nazivaju onim što zaista i jeste – testom odanosti, ne partnerstvom. Pentagon je tako dobio novu, za mnoge i neočekivanu ulogu.

Upitnik koji je uzdrmao Brisel

Početkom avgusta, Ministarstvo odbrane SAD uputilo je evropskim članicama NATO-a trostranični dokument pod nazivom "Pitanja za NATO saveznike i druge ključne aktere". Reč je o delu šestomesečne revizije američkog vojnog prisustva u Evropi, koju je pokrenuo ministar odbrane Pit Hegset zajedno sa Elbridžom Kolbijem, ključnim zvaničnikom Pentagona za odbrambenu politiku. Od saveznika se tražilo da odgovore dostave do petka, 28. avgusta.

Upitnik ne staje na brojkama o vojnim budžetima. Traži i da države kažu da li su javno podržale spoljnopolitičke poteze Vašingtona, da li su usvojile Hegsetov pristup koji on opisuje kao "snažan, jasan i tih", da li prihvataju koncept takozvanog "NATO 3.0", i da li su ograničavale američkim snagama pristup bazama i vazdušnom prostoru.

"Vazali, ne partneri"

Visoki, anonimni diplomata NATO-a opisao je upitnik kao zahtev da saveznici "polože zakletvu na vernost suzerenu", dok jedan evropski zvaničnik ističe da dokument, iako formalno ne uslovljava direktno prisustvo američkih trupa političkom lojalnošću, jasno odražava želju Pentagona da izgradi osnovu za osvetnički usmereno smanjenje snaga u konkretnim zemljama. U diplomatskim krugovima sve se češće govori da ovaj pristup tretira saveznike kao vazale, a ne kao ravnopravne partnere u odbrambenom savezu koji postoji od Drugog svetskog rata.

Najosetljivije pitanje: rat protiv Irana

Najpolitičnija pitanja upitnika dolaze na kraju dokumenta i direktno se tiču rata SAD i Izraela protiv Irana, započetog 28. februara ove godine. Nekoliko evropskih zemalja tada je ograničilo Americi pristup bazama i preletima za napade na Iran – Španija je, na primer, zatvorila svoj vazdušni prostor i odbila da ustupi baze. Upitnik sada direktno pita saveznike da li su spremni da ta ograničenja smanje ili potpuno ukinu.

Tramp je Španiju već javno grdio zbog izuzeća od dogovora NATO-a iz 2025. o povećanju vojne potrošnje na 5 odsto BDP-a, a nakon zatvaranja vazdušnog prostora zapretio je i smanjenjem trgovine sa Madridom. Ovakvi potezi pokazuju da kažnjavanje "nelojalnih" saveznika više nije samo teorijska mogućnost, već obrazac ponašanja.

"NATO 3.0" i trupe koje već odlaze

U pozadini upitnika stoji Trampova ideja o "NATO 3.0" – konceptu po kome bi bogate evropske države preuzele primarnu odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu, dok bi se Sjedinjene Države fokusirale na nuklearni kišobran i sopstvene prioritete u Aziji i na Pacifiku. Pentagon je već najavio povlačenje 5.000 vojnika iz Nemačke, uz preraspoređivanje dodatnih snaga bez zamene, a revizija bi mogla da zahvati i strateške bombardere, dronove i pomorske jedinice namenjene odbrani saveznika.

Pentagon je, prema pisanju Rojtersa, dužan da ministru Hegsetu do 6. novembra pripremi najmanje četiri opcije za restrukturiranje trupa. Evropske prestonice strahuju da bi krajnji rezultat mogao biti drastično smanjenje američkog kontingenta od 80.000 vojnika u Evropi, uz selektivno kažnjavanje onih zemalja koje nisu pružile punu podršku američkoj kampanji protiv Irana. Revizija bi trebalo da bude okončana do decembra.

Podeljena Evropa: od Poljske do Francuske

Reakcije evropskih prestonica nisu jedinstvene. Poljska i baltičke države, svesne blizine Rusije, aktivno nude finansijske podsticaje i lokacije kako bi zadržale ili privukle stalno američko prisustvo. Sa druge strane, Francuska, Nemačka i Španija ovaj upitnik doživljavaju kao direktan politički pritisak i pokušaj da se bezbednosne garancije uslove poslušnošću prema Vašingtonu – uključujući i pitanja o tome da li saveznici daju prednost američkim odbrambenim kompanijama nad sopstvenim, evropskim proizvođačima naoružanja.

Kritičari upozoravaju i na sam metod: upitnik je poslat pojedinačno svakoj prestonici, mimo zvaničnih struktura NATO-a, čime se, kako tvrde, kolektivna odbrana alijanse pretvara u niz odvojenih, bilateralnih pogodbi između Vašingtona i svake članice ponaosob.

Jedan estonski zakonodavac to je sažeo možda najpreciznije: prava cena ovog testa lojalnosti neće se na kraju platiti u Vašingtonu, već na istočnom krilu NATO-a – tamo gde su bezbednosne garancije oduvek bile pitanje opstanka, a ne političke kalkulacije. Sedamdeset godina posle osnivanja alijanse izgrađene na ideji da vojne garancije nadilaze dnevnopolitička neslaganja, Vašington sada saveznicima nudi sasvim drugačiju ponudu: dokaži lojalnost, ili ostani bez zaštite. Ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta i saznajte sve ono što na drugom mestu - nećete moći.