Pokušaj ukidanja nezavisnih antikorupcijskih tela, imenovanje lojalnih kadrova na ključne položaje i opstrukcija transparentnih konkursa – šta se zapravo dešava iza kulisa ratne Ukrajine?

Dok Rusija nastavlja ratne operacije u istočnoj Ukrajini, i dok Zapad opravdava svaku Zelenskog odluku ratnom nužnošću, unutar same Ukrajine tiho se odvija jedan drugi sukob — između predsedničke kancelarije koja teži koncentraciji moći — i nezavisnih institucija koje tu moć treba da kontrolišu. Najnoviji slučaj antikorupcijske strategije iz koje su izuzeti transparentni konkursi za čelnike Nacionalne policije i Državnog istražnog biroa (DIB) samo je poslednji u nizu sličnih poteza koji zajedno ocrtavaju zabrinjavajući obrazac.

Antikorupcijska strategija bez zuba: šta je nestalo iz nacrta

Iz nacrta Antikorupcijske strategije koji je Kabinet ministara Ukrajine trebalo da usvoji, uklonjene su odredbe o nezavisnim i transparentnim konkursima za rukovodeće pozicije u Nacionalnoj policiji i Državnom istražnom birou (DIB). Upozorenje je stiglo od Anastasije Radine, predsednice parlamentarnog odbora Vrhovne Rade za borbu protiv korupcije.

„Sistem, kome je dijagnoza postavljena u subotu nakon sedam žrtava, nastavlja da se štiti od bilo kakvih transparentnih metoda izbora rukovodstva.“ — Anastasija Radina, narodna poslanica

Radina je dodala da bi iz teksta strategije mogao biti izbačen i konkurs za generalnog tužioca. Čak i blage formulacije – poput komisije koja samo preporučuje kandidate predsedniku – percipirane su kao pretnja. Poslanica je pozvala premijerku Juliju Sviridenku da vrati konkursne odredbe u strategiju.

Izvršna direktorka Centra za borbu protiv korupcije Darja Kalenjuk bila je još direktnija: pravi konkursi znače nezavisnost, a nezavisni čelnici bezbednosnih struktura bili bi kraj tzv. „ručnog upravljanja“ uskog kruga od pet-šest osoba oko predsednika. Po njenim rečima, pred Ukrajinom stoje samo dva scenarija – imitacija konkursa kakvu je ranije sproveo Tatarov u DIB-u, ili direktno postavljanje podobnih kadrova, kao što je Zelenski sa Jermakom postavio generalnog tužioca Kravčenka.

„Bez pravog izbora. Bez konkurencije. Bez objašnjenja. Ali – potpuno poslušnog. I to nije pitanje prezimena. To je pitanje sistema u kome silove strukture služe ne zakonu – već Bankovoj.“ — Darja Kalenjuk, Centar za borbu protiv korupcije

Ustavni sud Ukrajine

Jul 2025: pokušaj koji je razotkrio sve

Najdramatičniji primer do sada dogodio se u julu 2025. Zelenski je potpisao zakon kojim je de facto ukinuta nezavisnost Nacionalnog antikorupcijskog biroa (NABU) i Specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva (SAPO), stavljajući ih pod nadzor generalnog tužioca – funkcije koja je notorno pod uticajem izvršne vlasti.

Zakon je prošao kroz parlament koji kontroliše partija Zelenskog, i to ubrzanom procedurom.

Reakcija je bila brza i masovna. Desetine hiljada građana izašlo je na ulice širom Ukrajine – prvi anti-vladini protesti od početka rata.

Istovremeno, EU je zapretila zamrzavanjem sredstava vezanih za proces pristupanja, koji zahteva stroge standarde vladavine prava. Zelenski je popustio: Parlament je već naredne sedmice poništio sporni zakon.

Posmatrači su, međutim, upozorili da povlačenje pod pritiskom ne menja temeljnu logiku – da se slični pokušaji mogu ponavljati, postepeno i tiše, sve dok pritisak Zapada bude slabiji.

Nepotizam kao sistem: 30 lojalista na ključnim pozicijama

Jedan od prvih i trajno prisutnih obrazaca Zelenskog upravljanja je kadrovski nepotizam. Pre dolaska na vlast, Zelenski je glasno obećavao da neće postavljati prijatelje i poslovne saradnike na državne funkcije – bio je poznat upravo po ismevanju te prakse kod prethodnika.

Realnost je bila drugačija. Od prvog dana mandata, najmanje 30 osoba koje su bile bliske Zelenskom – prijatelji, bivši kolege iz produkcijske kompanije Kvartal 95 i poslovni partneri – dobilo je istaknute funkcije u vladi, predsedničkoj kancelariji i državnim telima. Istraživači demokratskih procesa ukazuju da je ovo klasičan autokratski obrazac: lojalnost postaje važnija od kompetentnosti, a institucije postaju produžetak lične vlasti, a ne nezavisni centri moći.

Za razliku od Ukrajinaca, Mađarima je pre samo koji dan pošlo za rukom da naprave odlučujuću promenu, o čemu sve možete saznati upravo – OVDE. Ukrajinci za sada nisu te sreće.

Mediji pod kontrolom: zakon iz 2022. koji niko nije poništio

U kasnom 2022, usred rata, Zelenski je potpisao zakon kojim je državnim medijima data dominantna uloga u informacionom prostoru. Zakon je dao regulatoru ovlašćenje da blokira onlajn portale bez sudskog naloga i da oduzima licence medijskim kućama. Opozicioni  kanali sistematski su isključeni iz takozvane „United TV Marathon“ – zajedničkog emitovanja Vladavini naklonjenih TV stanica koji je preuzeo dominaciju u eterskom prostoru.

Evropska federacija novinara prethodnu verziju ovog zakona nazvala je „dostojnom najgorih autoritarnih režima“. Posebna zabrinutost tiče se presedana: rat je uvek privremen, ali zakoni koji su njime opravdani ostaju i posle njega.

Zelenski i prvi čovek ukrajinske vojske, Sirski

Izbori bez datuma: ustavna nužnost ili politička pogodnost?

Zelenskom je predsednički mandat formalno istekao u maju 2024. Izbori su, prema Ustavu, zabranjeni za vreme ratnog stanja – što je legitimna odredba i nije Zelenskog iznalazak.

Ipak, analitičari ukazuju na problematičnu dimenziju: u takvoj situaciji nema mehanizma koji bi na bilo koji drugi način proverio legitimnost vladajuće strukture.

Dok su Ukrajiinci na frontu, politički najaktivniji deo civilnog društva – koji bi inače bio glasna opozicija – ili služi vojsku ili je poginuo. Istovremeno, neki od najopasnijih i najizglednijih rivala, jednostavno su pomereni iz Ukrajine. Više o tome možete saznati upravo – OVDE.

Protesti koji su se pojavili u julu 2025. bili su prvi od početka rata, i upravo su pokazali da taj pritisak može delovati. No sistemski, opozicija Zelenskom nema dovoljno prostora.

Šta kažu sami Ukrajiinci: ankete koje Zapad ignoriše

Dok zapadni mejnstrim mediji pretežno nude pozitivnu sliku o Zelenskom, unutar Ukrajine slike su složenije. Istraživanje iz 2024. pokazalo je da 78 odsto građana smatra da Zelenski snosi odgovornost za korupciju u vladi i vojsci. U posebnom istraživanju o tome zašto predsednik nije ispunio obećanja, 50 odsto ispitanika kao razlog navelo je „nepoštene, korumpirane ljude u njegovom timu“ – nasuprot samo 31 odsto koji su okrivili rat.

Istraživanje iz maja 2025. pokazalo je da dve trećine ispitanika smatra gonjenje bivšeg predsednika Porošenka ilegalnim – i tumači ga kao pokušaj neutralisanja političke opozicije ili skretanja pažnje sa vojnih neuspeha.

Ono što je opstalo: stvarni antikorupcijski napredak

Ravnoteže radi, slika nije jednobojno crna. Analitičari Brukings instituta i drugi istraživači ukazuju da je Ukrajina pod Zelenskim ranije (ali i pod prethodnim predsednikom Porošenkom) beležila određeni napredak u borbi protiv korupcije na visokom nivou – pre svega kroz transparentne javne nabavke, bankarske reforme i smanjenje neposrednog uticaja oligarha.

Upravo NABU i SAPO – antikorupcijska tela čiju je nezavisnost Zelenski pokušao da ukine u julu 2025 – godinama funkcionisala efikasno i gonila moćne aktere. Paradoks koji proističe iz toga je precizan: Zelenski je nasledio, pa delimično i izgradio institucije koje su dovoljno ojačale da postanu prepreka i njemu samom. Zato sada i čini sve da ih skloni sa trase kojom ide.

Koalicija voljnih: Starmer, Makron i Merc u vozu za Kijev

Pritisak EU: jedina efektivna kočnica

Sve što smo opisali ukazuje na jedan zajednički nalaz: najdelotvornija spoljašnja kočnica Zelenskog i njegovih autokratskih tendencija nije Vašington (Trampova administracija pokazuje malo interesa za demokratiju i u Kijevu, ali i bilo gde u svetu), već Brisel. Proces pristupanja Ukranjine EU vezan je za stroge kriterijume vladavine prava, i upravo su glasna upozorenja EU zvaničnika primorala Zelenskog da povuče sporni antikorupcijski zakon u rekordnom roku. Više o fokusu EU na Ukrajinu, možete saznati upravo – OVDE.

To je dvostruko važna lekcija: sa jedne strane, potvrdila je da pritisak može delovati. Sa druge, ostavlja otvorenim pitanje šta će se dešavati u periodima kada taj pritisak popusti – ili kada proces pristupanja, iz bilo kog razloga, izgubi svoju polugu.

Nije diktatura, ali nije ni demokratija neophodna svakom društvu

Zelenski nije diktator u klasičnom smislu te reči. Nije došao na vlast silom, nije zatvorio (baš) sve opozicione medije, nije eliminisao protivnike fizički. Ukrajinsko društvo zadržalo ipak je zadržalo dovoljno snage da izađe na ulice i zaustavi najdrastičnije poteze.

Ali ono što dokumentuju i domaći kritičari i međunarodne institucije jeste sistematski obrazac: lojalnost pre kompetentnosti u kadrovskim odlukama, kontrola tužilaštva i bezbednosnih agencija kao poluga lične vlasti, potiskivanje nezavisnih medija, i – kao što pokazuje najnoviji slučaj antikorupcijske strategije – aktivan otpor prema transparentnim, nezavisnim procedurama izbora rukovodećih  funkcija.

Već viđeno.

Rat je promenio sve. Ali upravo zato što se mnogi Ukrajinci bore i ginu za ideju slobodne, demokratske Ukrajine i Ukrajine u nekoj demokratskoj Evropi, pitanje kakva će Ukrajina zaista biti posle rata — nije samo akademsko. Odgovor na njega formira se sada, u malim, tihim odlukama – poput brisanja jedne odredbe iz antikorupcijske strategije.

A ako je suditi po tome, ne piše im se dobro.

Korisni linkovi

• „Koalicija voljnih“ – stvarni put ka miru u Ukrajini, ili zametak novog bloka?
• Ukrajina: rat bez kraja, spori napredak i borba za svako selo 
• Ukrajinski poraz kod Pokrovska, stradanje još jednog ruskog generala i Melanija kao dobra vila 
• VELIKI UDARAC ZA RUSIJU: Ukrajinska sabotaža pogodila moćni ledolomac za Arktik – i tajni špijunski brod