Situacija na Bliskom istoku ponovo je na ivici obnavljanja sukoba nakon što je Iran optužio Sjedinjene Američke Države za kršenje sporazuma o prekidu vatre zbog napada na više desetina ciljeva u južnom Iranu, nakon čega je Iran izveo uzvratne raketne i bespilotne napade na dostupne američke vojne položaje u regionu.

Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp, u još jednom od svojih "standardnih" obrta, ovog puta iz Ankere sa samita NATO, oglasio se izjavom da dosadašnji režim primirja između Vašingtona i Teherana više ne postoji, ocenjujući da u novonastalim okolnostima nastavak diplomatskih pregovora nema nikakvog smisla.

Teheran: Svaka pomoć američkoj vojsci biće legitimna meta

Centralni štab iranskih oružanih snaga saopštio je da će svaka država, vojna baza ili objekat iz kojeg bude pružena podrška američkim vojnim operacijama protiv Irana ubuduće biti smatrani legitimnim vojnim ciljem.

U saopštenju se navodi da će iranske snage odgovoriti „razornim udarima“ na svaku novu američku agresiju, uz poruku da ni pod kojim okolnostima neće dozvoliti američko mešanje u kontrolu i upravljanje Hormuškim moreuzom.

Teheran je ponovio da jedino Iran određuje bezbedne pomorske koridore za prolazak trgovačkih brodova i naftnih tankera kroz jedan od najvažnijih svetskih energetskih pravaca.

Iran tvrdi da je gađao 85 američkih vojnih ciljeva

Prema saopštenju Komande Korpusa garde islamske revolucije (IRGC), u prvoj fazi odmazde izvedeni su kombinovani raketni i napadi dronovima na ukupno 85 ciljeva povezanih sa američkom vojskom.

Među metama su, kako tvrde iranske vlasti, bile američke vojne instalacije u Bahreinu, uključujući područje Pete flote američke mornarice, kao i vazduhoplovna baza Ali Al Salem u Kuvajtu.

IRGC je saopštio i da je tokom operacije oboren američki izviđačko-borbeni dron MQ-9 Reaper iznad provincije Bušer, nakon što je, kako navode, narušio iranski vazdušni prostor.

Za sada nije bilo nezavisne potvrde ovih tvrdnji.

Optužbe za kršenje primirja

Iran tvrdi da su američke vazdušne snage u ranim jutarnjim satima izvele napade na više objekata duž južne obale zemlje, uključujući centre za nadzor i osmatranje, kao i druge, kako navodi Teheran, nevojne objekte.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da su ti napadi predstavljali grubo kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, ali i sporazuma o prekidu vojnih dejstava, postignutog uz posredovanje Pakistana.

U istom saopštenju navodi se da dodatnu eskalaciju predstavlja i odluka američkog Ministarstva finansija da ukine dozvole koje su Iranu omogućavale određeni izvoz nafte, što je, prema oceni Teherana, dodatno urušilo postojeće dogovore o bezbednosti u oblasti Ormuskog moreuza.

Iran je istovremeno upozorio zemlje Persijskog zaliva da bi svaka pomoć američkim snagama, uključujući ustupanje teritorije, baza ili logističke podrške, predstavljala saučesništvo u agresiji protiv Islamske Republike.

Tramp: Primirje više ne postoji

U međuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da sporazum o prekidu vatre između Vašingtona i Teherana više nije na snazi.

Njegova izjava usledila je nakon velike američke vojne operacije tokom koje je, prema dostupnim informacijama, pogođeno više od 80 ciljeva na jugu Irana.

Tramp je poručio da u uslovima nove eskalacije više ne vidi prostor za nastavak diplomatskih pregovora sa iranskim vlastima.

Region ponovo u klopci uz mogućnost nastavka sukoba

Međunarodni analitičari upozoravaju da poslednja razmena udara predstavlja najtežu eskalaciju u američko-iranskim odnosima od postizanja primirja, i da bi mogla označiti prelazak iz ograničenih vojnih operacija u sveopšti oružani sukob, iako trenutni raspored američkih snaga ne ukazuje na takvu perspektivu.

Naime, iako SAD jesu koristile primirje za upravo dopunu svojih istrošenih raketnih zaliha (ne propustite da više o toj nužnoj taktici SAD saznate u našim Korisnim linkovima na kraju teksta), ali one ni izbliza ne omogućavaju trajno rešavanje ovog sukoba na način koji odgovara trenutnoj administraciji u Beloj kući, posebno imajući u vidu skore izbore za Kongres.

Ipak, najveću zabrinutost izaziva činjenica da se najveći deo sukoba odvija u neposrednoj blizini Ormuskog moreuza kroz koji prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte, gasa, aluminijuma i veštačkog đubriva iz zalivskih monarhija. Svako dalje širenje neprijateljstava nesumnjivo bi iznova prouzrokovalo ozbiljne posledice po bezbednost regiona, ali i po globalno energetsko i finansijsko tržište čiji oporavak samo što je počeo upravo potpisivanjem primirja za koje Tramp danas tvrdi da više — ne postoji.