Novi talas udara dok pregovori formalno traju

Tramp je u sredu izjavio za Foks njuz da su Sjedinjene Države ispalile 49 raketa Tomahawk po ciljevima unutar Irana, i da su ih dodatno bombardovali lovački avioni — sve to kao odgovor na obaranje američkog helikoptera Apač u ponedeljak koji je patrolirao Ormuskim moreuzom. Oba pilota preživela su pad. Iran je svoju umešanost u obaranje demantovao.

Eksplozije su odjeknule nad iranskom prestonicom Teheranom, lučkim gradom Bandar-Abasom i čitavim pojasem južnog Irana uz Ormuški moreuz. Prema podacima iranskih medija, detonacije su registrovane na ostrvu Kešm, u Bandar-Abasu, Minabu i Siriku.

Trampova logika: bombe kao diplomatski argument

Neposredno pre novih napada Tramp je upozorio da će Teheran „platiti cenu" zbog zastoja u pregovorima, tvrdeći da iranski lideri „predugo pregovaraju". Dva američka zvaničnika otkrila su da se u Vašingtonu nadaju kako će udari naterati Iran da ozbiljnije razmotri američki predlog, te da su Trampove pretnje bile deo upravo te strategije.

„O sporazumu se još uvek pregovara, ali predsednik je spreman da natera Irance da plate ako nastave da odugovlače", rekao je jedan američki zvaničnik.

Iranski odgovor: asimetričan i brz

Teheranova reakcija bila je neposredna. Iranska Revolucionarna garda (IRGC) odgovorila je udarima po američkim vojnim objektima u regionu — isto kao na početku prve faze rata 28. februara. Iran je po drugi dan zaredom lansirao napade na Bahrein, Kuvajt i Jordan.

Najznačajniji početni rezultat bio je uništenje ključnog američkog radara u Erbilu (Iračka Kurdistanija), kojim su napadnuti rojevi dronova-kamikaza i balističke rakete malog dometa. Uklanjanje tog radara osetno je smanjilo američke sposobnosti kontrole vazdušnog prostora na tromeđi Iraka, Sirije i Irana.

Paralelno, Iran je udario po infrastrukturi američkog Ratnog vazduhoplovstva u susednim zemljama. Najdelotvorniji napad bio je onaj na vazduhoplovnu bazu Salti Mufavak u Jordanu: iransko komandovanje saopštilo je da su uspešno pogođena četiri hangara u kojima su bili smešteni američki F-35.

Na moru, Iran je primenio protivbrodske rakete i dronove protiv brodova američke Mornarice u Omanskom zalivu i južno od Ormuskog moreuza. Kuvajt je na nekoliko sati zatvorio vazdušni prostor zbog jutarnjeg napada, bez navođenja podataka o eventualnim štetama. U Bahreinu je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da je jedanaestogodišnja devojčica povređena, a automobili i kuće oštećeni od „padajućih ostataka" presretnutih iranskih projektila.

Ormuski moreuz: zatvoreno

Iran je zvanično objavio zatvaranje Ormuskog moreuza za sva plovila — uključujući naftne tankere i trgovačke brodove. CENTCOM je osporio iransku tvrdnju, navodeći da trgovački brodovi nastavljaju da prolaze.

Međunarodna referentna cena sirove nafte već u sredu je prešla 93 dolara po barelu — rast od više od 25 odsto od početka rata 28. februara. Međutim, iako "brinu" za enorman rast troškova svojih saveznika, same SAD zarađuju i od ovog rata i od rasta cena nafte. Kako to čine, saznajte upravo — OVDE.

Iako u ovom trenutku deluje da je privremeno primirje zaključeno početkom aprila, koje je potom nekoliko puta produžavano — konačno propalo, ipak nije tako. Vrata nisu zatvorena do kraja ni sa jedne strane, i to je upadljiva činjenica iako se dim od raketa još uvek nalazi u vazduhu.

Prazni magacini: logistička kriza Pentagona

Paralelno sa eskalacijom, izbile su na površinu duboke sistemske slabosti američke odbrambene industrije. Prema informacijama Rojtersa iz izvora bliskih Beloj kući, Trampova administracija planira hitni zatvoreni sastanak sa rukovodiocima najvećih odbrambenih izvođača — Lokid Martina, Rajtona i Boeinga. Centralna tema: drastično ubrzanje tempa proizvodnje naoružanja. Tramp hitno treba protivrakete za Patriot i THAAD, rakete Tomahawk i AMRAAM — čije su zalihe, intenzivno trošene u prvoj fazi iranskog rata, na izmaku.

Prepreke miru: šta svaka strana traži

Uprkos razmeni vatre, ni jedna ni druga strana ne deluju kao da žele totalni rat — ali uslovi za mir ostaju daleko jedni od drugih. SAD insistiraju da Iran preda zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Iran odbija, tvrdeći da je njegov nuklearni program isključivo miroljubiv, te zauzvrat traži ukidanje sankcija i oslobađanje zamrznutih sredstava još pre finalnog sporazuma — što je Tramp odbio.

Teheran takođe zahteva da svaki dogovor o okončanju rata obuhvati i prekid sukoba između njegovog saveznika Hezbolaha i Izraela.

Katarska diplomatska delegacija koja je pregovarala u koordinaciji s Vašingtonom napustila je Teheran u četvrtak ujutro po okončanju razgovora.

Primirje ipak može da iznenadi — u zavisnosti od toga ko na koga računa

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, pak, i dalje sledi spostvene ekstremne ciljeve koji kompromis čine gotovo nemogućim: rušenje iranskog teokratskog poretka, likvidaciju nuklearnog programa i uništenje Hezbolaha.

U eskalaciju su se već umešali i Izrael i jemenski Ansar Allah (Huti). Rano u četvrtak Izrael je upozorio stanovnike severa da potraže zaklon nakon detekcije projektila koji dolaze iz Libana. Obnavljanje sukoba nije samo srušilo mirovne pregovore — ponovo je na udaru Ormuški moreuz, a s njim i globalno energetsko tržište.