Vašington i Tel Aviv više nisu u potpunosti na istoj liniji

Prema navodima iz američkih i izraelskih izvora, Tramp je prethodno upozorio Izrael da ne izvodi nove napade na Bejrut. Uprkos tome, izraelska vojska je tokom vikenda pogodila stambeni objekat u libanskoj prestonici, pri čemu su, prema podacima libanskih vlasti, poginule dve osobe, a najmanje dvadeset je ranjeno.

Napad je izazvao novu eskalaciju. Iran je prvi put od aprilskog primirja odgovorio lansiranjem balističkih raketa na Izrael, nakon čega su usledili izraelski udari na iranske ciljeve. Time je dodatno ugrožen diplomatski proces koji Vašington poslednjih nedelja uporno vodi sa Teheranom. SAD-u i Trampu je krajnje neophodan koliko-toliko opipljiv i prihvatljiv sporazum, čak toliko da je Tramp prešao sa pretnji na slatkorečivost kada je u pitanju i Modžtaba Hamneji lično.

Dve strategije – brz dogovor ili nastavak rata

Ključni problem između Trampa i Netanjahua nije samo u vojnim potezima, već u potpuno različitim političkim prioritetima.

S druge strane, Izrael je neosetljiv na tu vrstu kritika. Naprotiv, Netanjahu se suočava sa snažnim unutrašnjim pritiskom da pokaže rezultate rata protiv Hezbolaha i Irana. Više od dve godine nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, Izrael i dalje nije ostvario ciljeve koje je najavljivao. Hamas i dalje kontroliše delove Gaze, Hezbolah nastavlja raketne napade, dok su iranske državne institucije i nuklearni program, uprkos velikim gubicima, ostali funkcionalni.

Liban postao glavna tačka sukoba interesa

Najveće neslaganje između američke i izraelske strane trenutno se odnosi upravo na Liban.

Teheran zahteva da svaki širi regionalni sporazum o prekidu vatre obuhvati i Liban, što je, prema dostupnim informacijama, administracija Donalda Trampa spremna da prihvati kako bi došla do sporazuma sa Iranom.

Izrael, međutim, odbacuje takav pristup i nastavlja vojnu kampanju na jugu Libana, gde njegove snage kontrolišu značajne teritorije. Zvanični Tel Aviv tvrdi da operacije neće biti obustavljene dok Hezbolah ne bude potpuno neutralisan.

Napetosti između dvojice lidera postale su javne kada je Tramp potvrdio da je tokom telefonskog razgovora sa Netanjahuom došlo do ozbiljnog sukoba oko situacije u Libanu. Američki predsednik priznao je da je izraelskog premijera nazvao „ludim“, izražavajući frustraciju zbog poteza koji ugrožavaju pregovore sa Iranom.

Nakon raketnog odgovora Teherana, Tramp je pozvao Izrael na uzdržanost i poručio da odluke o daljoj eskalaciji ne donosi Netanjahu već Vašington.

Ipak, samo nekoliko sati kasnije, Izrael je izveo nove napade na iranske ciljeve, dodatno potkopavajući Trampov kredibilitet u međunarodnoj zajednici.

Da li je savez ugrožen?

Ne, naravno, iz napred pomenutih razloga. Stoga, uprkos javnim nesuglasicama, analitičari smatraju da trenutni spor verovatno neće dovesti do ozbiljnog narušavanja američko-izraelskog saveza. Ali izazovi postoje. Ukoliko se Izrael ne obuzda, neke korekcije američke politike prema jevrejskoj državi će sasvim sigurno biti uvedene.

Stručnjaci za američko-izraelske odnose podsećaju da slične tenzije nisu neuobičajene, ali ističu da je razlika u tome što se ovog puta neslaganja odvijaju pred očima javnosti.

Netanjahu je nastojao da umanji značaj spora, poručivši da Izrael ima puno pravo na samoodbranu i da će nastaviti nesputano da deluje u skladu sa svojim bezbednosnim procenama. Da li će tako i biti, ostaje da se vidi.

Ben-Gvirov ekstremni predlog izazvao šok

Dodatnu kontroverzu izazvao je izraelski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir, poznat po krajnje desničarskim i ekstremističkim stavovima.

Prema pisanju izraelskog lista Maariv, ministar je pozvao vlasti da „razmišljaju van ustaljenih okvira“ i predložio hapšenje žena i mladih muškaraca iz Libana, koji bi potom bili odvođeni u zatvore namenjene osumnjičenima za terorizam.

Ben-Gvir je tom prilikom ocenio da bi upravo takve mere predstavljale najefikasniji način pritiska na Hezbolah.

Opasnost od šire regionalne eskalacije

Sve u svemu, najnoviji događaji pokazuju da sukob između Izraela, Hezbolaha i Irana ulazi u novu, neizvesniju fazu. Primirje nijednog trenutka nije bilo primirje, niti ono sa Iranom, još manje sa Libanom.

Dok Vašington pokušava da diplomatskim putem smiri situaciju i dođe do sporazuma sa Teheranom, a da pritom bitnije ne naruši sliku svoje planetarne moći, dotle izraelsko rukovodstvo nastavlja sa vojnom strategijom koja povećava rizik od širenja rata.

U takvim okolnostima, upravo Liban postaje centralno poprište geopolitičkog nadmetanja između interesa saveznika koji formalno ostaju na istoj strani, ali i sve očiglednije vode različite bitke za sopstvene političke ciljeve. Za više informacija o svemu, i više saznanja, posetite naše korisne linkove ispod ovog teksta.