Kada je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smenio vrhovnog komandanta Oružanih snaga Aleksandra Sirskog i na njegovo mesto postavio general-majora Mihaila Drapatog, nije promenio samo jednog čoveka na vrhu vojne hijerarhije. Poslao je političku poruku da je spreman da reaguje na rastuće nezadovoljstvo koje se prethodnih dana izlilo na ulice Kijeva i drugih ukrajinskih gradova.

Protesti nisu tražili samo Fedorova – tražili su i novog komandanta vojske

Protesti su počeli nakon odlaska ministra odbrane Mihaila Fedorova, jednog od najpopularnijih članova ukrajinske vlasti, ali su vrlo brzo prerasli u mnogo šire iskazivanje nezadovoljstva načinom na koji se vodi rat. Na trgovima se sve češće moglo čuti ime Mihaila Drapatog, komandanta Združenih snaga, koga su brojni veterani, aktivni vojnici i deo javnosti videli kao čoveka koji bi mogao da donese novu energiju i drugačiji način komandovanja.

Zelenski nije vratio Fedorova, ali je prihvatio drugi deo zahteva koji je stizao sa ulice. Time je uspeo da smiri deo političkih tenzija, a da pritom ne prizna da je prethodna strategija bila pogrešna. Upravo zato ova smena ima mnogo veći politički značaj od obične kadrovske promene.

General koga nije stvorila politika, već front

Ono što Drapatog izdvaja od većine visokih ukrajinskih oficira nije njegova mladost, već način na koji je gradio karijeru. Sa 43 godine pripada generaciji komandanata koju nije oblikovao mirnodopski sistem, već rat koji traje još od 2014. godine.

Za samo deset godina prošao je put od majora do general-majora, što je u ratnim okolnostima moguće samo ukoliko iza napredovanja stoje konkretni rezultati na bojištu. Gotovo čitavu svoju profesionalnu karijeru proveo je na frontu, učestvujući u borbama na različitim pravcima, od severa zemlje i oblasti Sumija do juga i Hersona. Za razliku od generala čije su karijere uglavnom oblikovali Generalštab i kancelarije, Drapati pripada grupi oficira čiji je autoritet nastao među vojnicima, u trupi.

Zbog toga ga deo vojske vidi kao čoveka koji razume realno stanje na terenu, probleme jedinica i cenu svake odluke koja se donosi daleko od linije fronta. Istovremeno, poznat je kao medijski veoma zatvoren oficir koji se retko pojavljuje u javnosti i nikada nije gradio političku karijeru ili lični kult.

Upravo ta kombinacija ratnog iskustva i političke nenametljivosti učinila ga je prihvatljivim i vojsci i delu političkog vrha.

Zašto je baš Drapati postao simbol promena

Zanimljivo je da se njegovo ime nije pojavilo tek nakon smene Sirskog. Naprotiv, tokom protesta upravo je Drapati postao odgovor velikog broja demonstranata na pitanje ko bi mogao da preuzme vojsku.

Takva podrška teško se može stvoriti preko društvenih mreža ili političkog marketinga. Mnogo je verovatnije da je nastala godinama kroz reputaciju stečenu među oficirima, veteranima i ljudima koji su rat proveli na prvim linijama.

Njegovo imenovanje zato nije samo personalna odluka predsednika, već svojevrsno priznanje da je u vojsci sazrela nova generacija komandanata koja želi drugačiji način vođenja rata.

Fedorov je u jednoj poruci možda opisao buduću strategiju

Zelenski i Fedorov Foto: platforma X

Posebnu pažnju privukla je poruka koju je bivši ministar odbrane Mihail Fedorov uputio nakon Drapatijevog imenovanja.

Čestitajući novom vrhovnom komandantu, Fedorov nije govorio samo o novom čoveku na čelu vojske. Nabrojao je prioritete za koje smatra da moraju odrediti narednu fazu rata – očuvanje života ukrajinskih vojnika, robotizaciju fronta, izvođenje asimetričnih udara i iscrpljivanje ruske ekonomije. O tome smo već pisali nešto ranije, u najavi ovog događaja, o čemu više možete saznati upravo — OVDE.

Ta formulacija može se posmatrati kao svojevrsni nacrt buduće vojne doktrine. Posebno je zanimljiv naglasak na tehnologiji i robotizaciji, što se uklapa u dosadašnja nastojanja Ukrajine da nedostatak ljudstva nadoknadi bespilotnim sistemima, automatizacijom i savremenim načinima ratovanja.

Izraz „asimetrični udari" pritom se u ukrajinskoj vojnoj terminologiji najčešće odnosi na napade duboko iza linije fronta, pre svega na logistiku, skladišta, vojnu industriju i drugu infrastrukturu koja omogućava Rusiji da vodi rat. Takvi napadi poslednjih godina postali su jedno od glavnih obeležja ukrajinske strategije, mada pojedini od njih izazivaju i civilne žrtve ili materijalnu štetu, što je predmet međunarodnih polemika.

Može li jedan general promeniti tok rata?

Veliki deo javnosti danas u Drapatom vidi čoveka koji bi mogao da preokrene tok rata. Međutim, upravo tu treba biti najoprezniji.

Vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine jeste jedna od najvažnijih figura u državi, ali nije čovek koji samostalno određuje strategiju rata. Ključne odluke i dalje nastaju u koordinaciji predsednika, političkog vrha države, Generalštaba i bezbednosnih institucija.

Drapati svakako može promeniti način na koji će vojska biti organizovana, može ubrzati donošenje odluka, dati više ovlašćenja komandantima na terenu, povećati ulogu bespilotnih sistema i insistirati na većoj zaštiti ljudstva. Međutim, ne može promeniti činjenicu da rat zavisi i od proizvodnje municije, stanja ruske ekonomije, zapadne vojne pomoći, ljudskih resursa i političkih odluka koje se donose daleko od bojišta.

Drugim rečima, jedan general može povećati efikasnost vojske, ali ne može sam promeniti strateške okolnosti u kojima se rat vodi.

Zelenski je dobio vreme, a Drapati ogromna očekivanja

Iz svega što se dogodilo može se zaključiti da je Zelenski ovim potezom pokušao da postigne nekoliko ciljeva istovremeno. Ublažio je nezadovoljstvo koje je raslo nakon smene Fedorova, pokazao da čuje glas vojske i veterana, izbegao dublji sukob sa delom javnosti i otvorio prostor za novu fazu vođenja rata, a da pritom nije morao da povuče prethodne političke odluke.

Sa druge strane, Mihail Drapati dobio je možda i najteži zadatak od početka rata. U javnosti je već predstavljen kao simbol promena i čovek koji bi mogao da vrati inicijativu Ukrajini. Takva očekivanja često predstavljaju mnogo veći teret od same funkcije.

Ako se bude pokazao onakvim kakvim ga opisuju ljudi koji su ratovali sa njim, Drapati verovatno neće biti čovek koji će jednim potezom promeniti tok rata. Mogao bi, međutim, postati lice nove generacije ukrajinskih komandanata – oficira koje nisu oblikovale kancelarije i vojni kabineti, već više od decenije neprekidnog rata na prvoj liniji fronta. Ali, uvek ima neko ali... To „ali" je ruska armija koja ima ravno 1.000 generala, od kojih mnogi takođe stasavaju na tamošnjem frontu.

Ne propustite da pposetite naše Korisne linkove na kraju teksta i saznajte sve ono što na drugom mestu — nećete moći.