Smena ministra odbrane Mihaila Fedorova izazvala je u Ukrajini političku reakciju kakva se retko viđa usred rata. U samo nekoliko dana usledili su protesti u više gradova, javni istupi političara koji njegovu smenu nazivaju „katastrofom", ostavka poslanika vladajuće većine u znak protesta, koordinisana podrška u zapadnim medijima i neuobičajeno otvoreni sukob sa vrhom Oružanih snaga Ukrajine.

Iako ga novoformirana struja koja pokreće proteste glorifikuje, to je sada manje bitno baš kao i procena da li je Fedorov bio dobar ili loš ministar, tim pre jer se tu zadržao samo 180 dana. Mnogo je značajnija dilema: da li je njegova smena zapravo početak mnogo šire političke borbe u samom vrhu ukrajinske države.

Od IT ministra do prvog čoveka odbrane

Fedorov nije klasičan vojnik niti general. Karijera ovog tridesetpetogodišnjaka izgrađena je u oblasti informacionih tehnologija i digitalne transformacije države. Kao ministar za digitalnu transformaciju postao je jedno od zaštitnih lica modernizacije Ukrajine, razvoja platforme Diia, digitalnih usluga države i sistema bespilotnih letelica.

Upravo zbog toga njegovo imenovanje na mesto ministra odbrane početkom ove godine izazvalo je iznenađenje. Zemlja koja vodi jedan od najtežih ratova u Evropi poverila je vojni resor čoveku — bez ikakvog vojnog komandnog iskustva.

Njegove pristalice tvrde da upravo takav profil predstavlja budućnost ratovanja, u kojem tehnologija, veštačka inteligencija, dronovi i informacioni sistemi postaju važniji od tradicionalnih vojnih modela. Protivnici, međutim, smatraju da nijedna tehnološka revolucija ne može da zameni iskustvo profesionalnih komandanata koji vode armiju od gotovo milion ljudi.

Sukob dve filozofije rata

Zelenski i Sirski

U svim javnim nastupima posle smene Fedorov nije krio da je imao ozbiljne sukobe sa vrhovnim komandantom Aleksandrom Sirskim.

Njegova vizija podrazumevala je tehnološku transformaciju vojske, digitalno upravljanje, veću autonomiju uspešnih jedinica, profesionalizaciju armije i smanjenje uticaja stare vojne birokratije.

Sirski, prema izjavama Fedorova i njegovih pristalica, zastupao je tradicionalniji model komandovanja, zasnovan na hijerarhiji Generalštaba i klasičnoj vojnoj doktrini. I sam predsednik Volodimir Zelenski praktično je potvrdio da sukob postoji: „Želeo sam jedinstvo. Nisu ga postigli. Bez mene nisu ni sedali za isti sto", rekao je Zelenski.

Neobično snažna kampanja

Ono što je usledilo posle smene još je zanimljivije.

Ugledni zapadni analitičari gotovo istovremeno počinju da predstavljaju Fedorova kao gotovo nezamenljivog čoveka ukrajinske pobede. Profesor strateških studija Filips O'Brajen otišao je toliko daleko da ga je nazvao „najboljim ministrom odbrane na planeti", ocena koja je izazvala brojne polemike upravo zbog svoje apsolutnosti. Dati takvu ocenu za nekog poput Fedorova, i to posle samo šest meseci ministrovanja, u najmanju ruku je neutemeljeno, ali istovremeno i veoma indikativno.

Paralelno, i popularni poslanik vladajuće partije Nikita Poturajev, podnosi ostavku na poslanički mandat, tvrdeći da bi zaustavljanje Fedorovljevih reformi moglo dovesti čak i do poraza Ukrajine u ratu. Takva koordinacija političkih, medijskih i javnih reakcija nije uobičajena ni u mirnodopskim okolnostima, a posebno ne u zemlji koja se nalazi u ratu.

Da li je meta zapravo Zelenski?

Ovde se otvara najzanimljivije pitanje.

Formalno, kampanja je usmerena protiv smene Fedorova i u korist nastavka njegovih reformi.

Suštinski, međutim, svaka kritika njegove smene neminovno vodi ka čoveku koji je odluku doneo — predsedniku Zelenskom.

Ako se javnosti neprestano poručuje da je smenjen najbolji ministar odbrane na svetu, da su njegove reforme "jedina šansa za pobedu" i da ih blokiraju predsednik i vojni vrh, tada politički pritisak više nije usmeren samo protiv Sirskog. On postaje pritisak i na samog Zelenskog.

Zapadni interes ili unutrašnji obračun?

Za sada ne postoje javni dokazi da iza ove kampanje stoje strane države ili njihove službe.

Međutim, nije tajna da je Fedorov godinama bio jedna od ključnih figura ukrajinske digitalne transformacije, čovek koji je sarađivao sa najvećim zapadnim tehnološkim kompanijama i koordinisao projekte od strateškog značaja za funkcionisanje države i vojske. A prema takvim subjektima poput Fedorova, specijalne službe svetski moćnih — ne ostaju nezainteresovane.

Zbog toga nije teško razumeti zašto je bio važan partner mnogim zapadnim institucijama.

Da li to znači da je njegova smena izazvala zabrinutost dela zapadnih političkih i bezbednosnih krugova ili je reč isključivo o unutrašnjem sukobu ukrajinskih elita, pitanje je na koje za sada nema odgovora.

Prva velika politička pukotina

Bez obzira na ishod, jedno je već sada jasno — posle više od četiri godine rata sve je vidljivije da unutar ukrajinskog državnog vrha postoje ozbiljne razlike oko načina vođenja rata, odnosa između civilne vlasti i Generalštaba, kao i budućeg pravca razvoja oružanih snaga. Zalužni je bio samo početak, ali će možda biti i kraj, jer ozbiljniji suparnik Zelenskom ne postoji. U svakom smislu te reči. Saznajte više upravo — OVDE.

Da li će se ova sadašnja trvenja završiti samo kadrovskom promenom ili je reč o zahuktavanju mnogo ozbiljnijeg političkog pregrupisavanja u Kijevu, pokazaće naredne nedelje.

Sama činjenica da je smena jednog ministra izazvala proteste, ostavke, medijsku kampanju i otvoreno preispitivanje autoriteta predsednika Zelenskog govori da se iza tog poteza verovatno krije mnogo više od obične personalne odluke. Zalužni se, barem za sada, ne oglašava. Ne propustite naše Korisne linkove, saznajte više.