Nakon što vojna kampanja protiv Irana nije donela nijedan od proklamovanih ciljeva, Donald Tramp sada pokušava da isti rezultat postigne ekonomskim putem — najavljujući takozvani „ekonomski D-Day" protiv Teherana. Dok Ujedinjene nacije ćutke posmatraju sukob koji traje mesecima, Vašington sada pokušava da u pritisak na Iran uvuče i treće zemlje, iako je Pakistan, podsetimo, još pre nekoliko meseci otvorio sopstveni kopneni koridor za snabdevanje Irana.

Ekonomski „D-Day": nova faza rata bez oružja

Američki ministar finansija Skot Besent upozorio je na moguće ozbiljne posledice za zemlje koje održavaju ekonomske veze sa Iranom. Prema njegovim rečima, predsednik Tramp lično poziva svetske lidere sa konkretnim zahtevima da sarađuju sa Sjedinjenim Državama u ekonomskoj izolaciji Teherana. Ministar nije izneo konkretne rokove, niti je imenovao zemlje na koje se pretnja odnosi.

Prema proceni stručnjaka za CNN, najviše su izložene Kina, Indija, Turska, Irak i Ujedinjeni Arapski Emirati — zemlje koje su, izuzev Kine, i više nego bliske Vašingtonu, ali koje i dalje održavaju značajne ekonomske veze sa Iranom uprkos ratu koji traje od kraja februara.

Zalivske zemlje na udaru sopstvenog saveznika

Ujedinjeni Arapski Emirati, dugogodišnje trgovinsko čvorište za Iran, ostvarili su sa Teheranom promet od oko 28 milijardi dolara u 2024. godini, pri čemu su Emirati bili najveći pojedinačni izvor uvoza za Iran, sa učešćem od preko 30 odsto. Irak Iranu plaća između 4 i 5 milijardi dolara godišnje za prirodni gas neophodan za proizvodnju struje, a nove američke sankcije mogle bi upravo to plaćanje da ugroze. Indija je u aprilu ove godine, posle sedmogodišnje pauze, ponovo počela da uvozi iransku sirovu naftu.

Zalivske zemlje i istočnoazijske privrede najteže su pogođene ovim ratom, a upravo su one, ironično, i najveći pojedinačni vlasnici američke imovine — što Vašington stavlja u izuzetno neugodan položaj kada preti sopstvenim saveznicima.

Prvi metak pogodio – američko tržište

Umesto Irana, prva žrtva Trampovog „ekonomskog D-Daya" pokazalo se američko tržište. Njujorška berza zabeležila je svoj najgori pad u poslednje tri nedelje, dok je cena sirove nafte porasla na oko 86-87 dolara po barelu. Istovremeno, američko Ministarstvo finansija objavilo je da je ukupan državni dug prvi put u istoriji premašio 40 biliona dolara — dve godine ranije nego što je bilo predviđeno, delom i zbog troškova rata i Trampovog smanjenja poreza na kompanije.

Iran i Kina odbacuju pretnje

Kina je javno odbacila Trampovu najavu, poručivši da sankcije „ne odgovaraju interesima nijedne strane". Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaji nazvao je pretnju „receptom za povratak u klasični kolonijalizam", dodajući da će oni koji nalože ili sprovedu takve mere biti krivično gonjeni. Šef iranske bezbednosti Mohsen Rezai zakleo se da će „neutralisati ekonomski rat" i zapretio da bi Iran mogao potpuno da obustavi protok nafte kroz Ormuski moreuz.

Glavni iranski pregovarač Mohamad Bagher Galibaf poručio je da Sjedinjene Države nisu u ekonomskoj poziciji da ograničavaju odnose drugih zemalja, i da „niko ne veruje u njihovo hvalisanje".

Pakistan je odavno probio blokadu

Dok Vašington sada pokušava da ekonomski izoluje Iran, Pakistan je već krajem aprila ove godine formalizovao šest kopnenih tranzitnih koridora ka Iranu, uključujući i luku Gvadar, kako bi rasteretio hiljade kontejnera zaglavljenih u luci Karači zbog američke pomorske blokade Ormuskog moreuza. Samo u aprilu, luka Gvadar je obradila više tereta nego tokom cele prethodne godine, a Islamabad se istovremeno pozicionirao i kao ključni posrednik u pregovorima između Vašingtona i Teherana.

O detaljima ovog pakistanskog koridora, njegovim pravnim rizicima i optužbama za „dvostruku igru" koje mu upućuju američki zvaničnici, više možete saznati upravo — OVDE.

Posle šest meseci rata u kojem oružje nije slomilo Iran, Vašington sada pokušava istu stvar da postigne sankcijama — dok Ujedinjene nacije ostaju potpuno nemi posmatrači, a zemlje poput Pakistana već odavno grade praktične zaobilaznice mimo američke volje. Pitanje više nije da li će Iran popustiti, već koliko dugo Vašington može da drži ovakav pritisak a da pritom ne našteti samom sebi i sopstvenim saveznicima. Ne propustite naše KORISNE LINKOVE na kraju ovog teksta.