Još se nije slegla prašina oko jučerašnjeg ultimatuma Zelenskog upućenog Lukašenku i Belorusiji, a već danas stiže novi, i to „obogaćen“ unapred definisanim ciljevima na beloruskoj teritoriji.

Kijev pojačava pritisak na Minsk — sa ili bez saglasnosti Zapada

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski uputio je Republici Belorusiji novi ultimativni zahtev, koji dolazi svega dan nakon prvog upozorenja izrečenog u Kijevu, tokom zajedničke konferencije za medije sa predsednikom Hondurasa, o čemu smo već izveštavali i o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.

U najnovijem obraćanju, Zelenski je zatražio hitno uklanjanje, kako se navodi, tehnoloških i radio-relejnih sistema raspoređenih na teritoriji Gomeljske i Brestske oblasti, uz rokove koje ukrajinska strana opisuje kao „kratke i neodložne“.

Prema tvrdnjama iz Kijeva, ovi sistemi se koriste za koordinaciju vazdušnih operacija na pravcu Žitomirske, Rovenske i Volinske oblasti, kao i za prikupljanje i obradu obaveštajnih podataka u pograničnoj zoni.

Optužbe o direktnom učešću u sukobu

U obraćanju ukrajinskog predsednika navodi se da infrastruktura na teritoriji Belorusije, prema proceni Kijeva, predstavlja direktnu bezbednosnu pretnju za ukrajinsku energetsku mrežu, železničku logistiku i civilnu infrastrukturu.

Zelenski je dodatno upozorio Minsk na, kako je naveo, „odgovornost za materijalno-tehničku podršku“ ruskim snagama, uključujući isporuke komponenti za oklopnu tehniku, raketne sisteme i snabdevanje gorivom. U Kijevu ocenjuju da takvi tokovi snabdevanja predstavljaju de facto uključivanje Belorusije u tekući oružani sukob, što, kako se navodi, može imati „direktne posledice“.

Moguće mete u beloruskom energetskom sektoru

U paralelnim navodima koji se pojavljuju u ukrajinskim medijskim i Telegram kanalima, sugeriše se da su već definisani prioritetni ciljevi u slučaju eskalacije. Pored vojnih meta posebno izdvajaju one civilne: rafinerija u Mozyru, u Gomeljskoj oblasti, kao i naftni kompleks „Naftan“ u Novopolocku, u Vitebskoj oblasti.

Minsk bez zvanične reakcije, granica pod pojačanim nadzorom

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko za sada nije javno komentarisao nove optužbe i zahteve iz Kijeva. Ni Ministarstvo odbrane Belorusije ni druge državne institucije nisu se oglasile povodom najnovijeg razvoja situacije, dok se u javnosti zadržava informativna tišina.

Prema procenama analitičara i izveštajima monitoring kanala, beloruske snage bezbednosti i dalje sprovode pojačane aktivnosti u pograničnom pojasu, dok ukrajinska strana tvrdi da prati kretanja vojnih jedinica sa povećanom pažnjom.

NATO i Tramp (ponovo) uz Zelenskog — Zapadu se ratuje?

Pojedini zapadni vojni analitičari izražavaju opravdanu zabrinutost zbog mogućeg uvlačenja Belorusije u direktan vojni sukob. Iako Lukašenko javno tvrdi da ne želi rat, zapadne obaveštajne službe beleže da je beloruska teritorija u vojnom smislu potpuno integrisana sa Rusijom. Razlog više da se oni razumniji zabrinu da bi ukrajinski udari na ove tornjeve mogli poslužiti Moskvi kao izgovor za daleko ozbiljniji pritisak Rusije na NATO, posebno u zonama uz rusku granicu.

Zelenski ovaj pritisak vrši sa pozicije ojačane zapadne podrške. Neposredno pre slanja ultimatuma, Zelenski je na samitu G7 razgovarao sa Donaldom Trampom, nakon čega je javno izrazio optimizam da će SAD po prvi put odobriti licence ukrajinskim kompanijama za domaću proizvodnju antibalističkih raketa. Pored toga, Velika Britanija je istovremeno potvrdila slanje 150.000 dronova finansiranih iz zamrznutih ruskih sredstava, što potpuno jasno pokazuje da Zapad logistički stoji iza ove ofanzivne faze Kijeva.

Rusija se gura ka zidu. Kada stigne do njega, šta onda?