Kina/Brisel/Hag/Vašington, april 2026. — U svega nekoliko meseci, zapadne prestonice su prema Kini ispisale jedno od najkontradiktornih poglavlja u novijoj diplomatskoj istoriji. S jedne strane, evropski lideri su u pohodu hodočastili u Peking tražeći ekonomsku saradnju, finansiranje, pojačanu kupovinu evropskih proizvoda, minerale i zelenu tehnologiju — bežeći od Trampovih carina i pretnji.

S druge strane, holandska obaveštajna služba je kineske aktivnosti proglasila ni manje ni više nego — egzistencijalnom pretnjom, Brisel je kineskim firmama prišio i sankcije (preko novog paketa sankcija Rusiji), a Amerika je počela da ozbiljnije kažnjava kineske rafinerije i brodove koji posluju sa Iranom. Rezultat: diplomatski paradoks i u kineskom slučaju u kome Zapad jednom rukom nudi maslinovu grančicu, a drugom maše batinom.

Peking

Evropa trči u Peking — pa onda kažnjava

Tokom 2024, 2025, pa i ovih meseci, niz putovanja evropskih državnika u Kinu u potrazi za ravnotežom između SAD i sve izolovanijeg položaja Evrope u svetu koji Tramp nanovo crta po svojoj meri — kao da nema kraja. Kancelari, premijeri i predsednici stizali su u Peking s porukama o strateškom partnerstvu, otvorenim tržištima i zajedničkim interesima, o čemu više možete saznati – OVDE. Kina je, naravno, dočekivala s otvorenim rukama — i podjednako otvorenim skladištima retkih zemnih metala bez kojih evropska industrija — ne može da funkcioniše.

No, ta ista Evropa je kroz 20. paket sankcija protiv Rusije, usvojen u aprilu 2026, na crnu listu uvrstila i niz kineskih preduzeća. Briselska administracija ih optužuje da posredno pomažu rusku vojnu mašineriju — snabdevajući je komponentama koje imaju i civilnu i vojnu primenu. Peking je reagovao odmah i žestoko.

„Ignorišući višestruke kineske primedbe i proteste, EU je svojevoljno uvrstila kineska preduzeća u 20. krug sankcija protiv Rusije. Kina izražava snažno nezadovoljstvo i odlučno se protivi ovom potezu“, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine, dodajući da EU „snosi sve posledice“ ovakvog poteza i da „kineska strana preduzima neophodne mere kako bi zaštitila legitimna prava i interese kineskih preduzeća.“

Direkcija AIVD, Hag, Holandija/Aivd

Holandska obaveštajna služba: Kina je pretnja koja se širi i produbljuje

Nešto pre evropskih sankcija, holandske obaveštajne agencije AIVD i MIVD objavile su godišnji izveštaj koji Kinu opisuje kao sve agresivnijeg geopolitičkog igrača. Prema tom dokumentu, Kina aktivno gradi novi svetski poredak koji bi marginalizovao zapadni uticaj — posebno američki, ali sve više i evropski.

Izveštaj navodi da je kineska vojska demonstrirala svoju viziju 3. septembra 2025, kada je u Pekingu organizovana velika vojna parada povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata. Uz paradu, kineski predsednik Si Đinping najavio je novi Global Governance Initiative (GGI), o čemu sve možete saznati upravo – OVDE, a ranije te godine u Hongkongu je osnovana International Organization for Mediation (IOMed) — obe institucije, prema holandskim analitičarima, instrumenti kineskog uticaja kojima se zaobilaze postojeće međunarodne organizacije. Ništa nisu rekli o Trampovom „Odboru za mir“ i neskrivenom pokušaju zamene UN.

Posebno zabrinjavajuće, po proceni AIVD i MIVD, jeste kinesko prikupljanje naprednih tehnologija — i na legalan i na prikriveni način. Holandske službe upozoravaju da Kina privlači zapadne istraživače, šalje studente i naučnike u inostranstvo, i da se ti kanali koriste za transfer znanja od strateškog značaja. Paralelno, kineski sajber programi beskrupulozno napadaju telekomunikacione kompanije, vlade i organizacije u gotovo svakoj zemlji.

Posebno je istaknut slučaj hakerske grupe SALT TYPHOON, koja je gotovo dve pune godine neometano operisala unutar telekomunikacionih mreža u SAD i Holandiji, „pljačkajući“ podatke iz kritičnih infrastruktura. Holandske službe su, zajedno s partnerima iz desetina zemalja, tek u leto 2025. javno upozorile na ovu grupu.

Peking uzvraća: „Laži i neosnovane optužbe“

Kineski odgovor na holandski izveštaj bio je predvidiv, ali ne i bez oštrine. Glasnogovornik kineske ambasade u Hagu saopštio je da je izveštaj „pun laži i neosnovanih optužbi“ i da „ozbiljno dezinformiše javnost i narušava imidž Kine.“

„Kina je uvek bila graditelj svetskog mira, doprinos globalnom razvoju i branilac međunarodnog poretka. Kina je čvrsto opredeljena za put mirnog razvoja“, stoji u zvaničnom saopštenju kineske ambasade. Na optužbe o sajber špijunaži, Peking je odgovorio da je i sama Kina „jedna od najvećih žrtava sajber napada“ i da se „odlučno suprotstavlja svim vrstama hakerskih aktivnosti.“

Si Đinping i Tram sa delegacijama na Floridi/Evelyn Hockstein/Reuters

Amerika udara na kineske rafinerije i brodove

Dok se Brisel i Hag bave kineskim firmama i hakerskim grupama, Vašington je prešao direktno na ekonomske ciljeve. Američke sankcije pogodile su kineske rafinerije i brodove koji trguju iranskom naftom ili zaobilaze već uvedena ograničenja. Taj potez dolazi u kontekstu šire strategije pritiska na takozvanu „flotu iz senke“ — ovaj put brodove koji bez transparentnih oznaka i jasnih vlasnika razvoze sada iranske energente po svetu.

Zavisnost koja ide u oba smera

Ono što čini ovu situaciju posebno zamršenom jeste to da ni jedna strana ne može sebi da priušti potpunu konfrontaciju. Kina drži ključ od retkih metala bez kojih Evropa ne može da napravi ni automobil ni vetrenjaču. Prema holandskom izveštaju, u trenutku kad su SAD uvele carine, Kina je odmah odgovorila ograničenjima izvoza tih materijala — jasno demonstrirajući koliko je Zapad zavisan od njene industrijske moći.

S druge strane, i sama Kina zavisi od zapadnog znanja i tržišta. Uprkos napretku — uključujući i iznenađujući uspeh DeepSeek AI programa razvijenog na manje naprednim čipovima — Kina i dalje zaostaje u pojedinim ključnim tehnologijama. Petnaesti petogodišnji plan, čiji obrisi su se pojavili početkom 2025, otkriva kinesku odlučnost da tu razliku eliminiše do 2030. godine. Ali, na tom putu im se isprečio — Tramp.

Vojna parada, Peking

Hladni rat se vraća, iako bez linija fronta

Ono što se odvija pred našim očima nije klasični hladni rat sa jasnom gvozdenom zavesом. To je složenija, hibridna konfrontacija u kojoj su ekonomske, tehnološke, sajber i diplomatske dimenzije neraskidivo isprepletene. Zapad ne može bez kineskih fabrika, Kina ne može bez zapadnih tržišta i znanja — ali ni jedna strana ne želi da ona druga preuzme globalnu hegemoniju.

Evropa se, suočena s američkim pritiskom i sopstvenim strahovima od kineske konkurencije, sve više kreće ka de facto koordinaciji s Vašingtonom — čak i kad to znači da će morati da objasni Pekingu zašto je isti lider koji je pre samo par meseci sedeo za stolom u Velikoj dvorani naroda — sada pogurao sankcije protiv kineskih preduzeća, o čijoj poseti Pekingu više možete saznati upravo — OVDE.

Duboka država je jača. Evropski lideri slabiji. Zapravo, ovi drugi su zaposleni kod onih prvih.

Kini se budućnost na tabli Zapada zapravo jasno crta — svaki novi krug sankcija, svaki obaveštajni izveštaj koji je apostrofira kao pretnju, svaka američka sankcija prema kineskim privrednim subjektima — interpretiraju se u Pekingu ne kao reakcija na nekakvo konkretno ponašanje, već kao deo sistemske kampanje gušenja kineskog uspona. Na tom tragu, Si je zavapio Lavrovu pre neki dan u Pekingu — tražeći još veću i još bližu saradnju sa Putinom, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.

Korisni linkovi

• Kina, Rusija i terminalna faza multipolarnog sveta
• Kina se ponizila pred Trampom: Kupuje duplo skuplju američku naftu umesto ruske, dok joj saveznik Iran gori
• Kina u Venecueli glavni gubitnik Trampove akcije – kako Tramp reformiše BRIKS 
• Kina otvara novi front u tehnološkom ratu: zašto je Japan meta antidamping istrage i zašto je Kina zabranila izvoz 800 proizvoda